Estet­ska hi­rur­gi­ja pod­ra­zu­mi­je­va pro­ces uljep­ša­va­nja, ali ta­ko­đe i po­bolj­ša­va­nja sa­mo­po­u­zda­nja a ti­me i kva­li­te­ta ži­vo­ta. Bez ob­zi­ra da li se ra­di u estet­ske ili ko­rek­tiv­ne svr­he, iz­bo­ri­ti se sa vi­dlji­vim ne­do­sta­ci­ma vra­ća sa­mo­po­u­zda­nje i zna­čaj­no mi­je­nja ži­vot na bo­lje. Estet­ska hi­rur­gi­ja je ap­so­lut­no do­zvo­lje­na svu­da u svi­je­tu i njen cilj je da is­pra­vi gdje je pri­ro­da sta­la.
- Do­nju gra­ni­cu u estet­skoj hirurgiji ne postavljaju prak­sa i za­kon, već pri­ro­da. Po­sto­je stva­ri ko­je se mo­gu ko­ri­go­va­ti i pri­je pu­no­ljetstva, ko­je je čak i po­treb­no ko­ri­go­va­ti pri­je pu­no­ljetstva za­to što je pri­ro­da ta­ko na­lo­ži­la. Što se ti­če uve­ća­nja gru­di pri­rod­no je da se če­ka 18. ili 19. go­di­na, ali ne zbog pu­no­ljet­stva, ne­go za­to što se sa­zri­je­va­nje dje­voj­ke i for­mi­ra­nje gru­di de­ša­va u toj do­bi. Be­smi­sle­no je ra­di­ti dje­voj­ci od 14 go­di­na uve­ća­nje gru­di kad još ne zna­mo ka­kve će bi­ti nje­ne pri­rod­ne. Ako se de­si, kao što sam i imao u prak­si, da dje­voj­ka ne­ma for­mi­ra­ne gru­di i da je evi­dent­no da ih ne­će ni ima­ti, a ima kom­plek­se zbog to­ga, i još ni­je na­pu­ni­la 18 go­di­na, a uz sa­gla­snost ro­di­te­lja, mo­gu­će je ura­di­ti in­ter­ven­ci­ju – ob­ja­šnja­va dr Žar­ko Bo­ro­vić, spe­ci­ja­li­sta estet­ske hi­rur­gi­je u Kli­ni­ci Da­ni­ca u Pod­go­ri­ci.
U slu­ča­ju uve­ća­nja gru­di do ci­lja je mo­gu­će do­ći is­klju­či­vo skal­pe­lom ili po­sto­je i ne­ke dru­ge me­to­de?
- Što se ti­če uve­ća­nja gru­di zlat­ni stan­dard u svi­je­tu je uve­ća­nje gru­di si­li­kon­skim im­plan­ti­ma. Zlat­ni stan­dard zna­či da je svu­da u svi­je­tu utvr­đe­no da je uve­ća­nje gru­di im­plan­ti­ma naj­be­zbjed­ni­ja i naj­va­li­tet­ni­ja pro­ce­du­ra, ko­ja da­je naj­bo­lje estet­ske re­zul­ta­te, ima naj­ma­nje kom­pli­ka­ci­ja, naj­ma­nje ne­že­lje­nih efe­ka­ta, naj­ma­nje ne­za­do­volj­stva. Što se ti­če dru­gih na­či­na uve­ća­nja tu su ra­zni fi­le­ri za po­pu­nji­va­nje. Po­sto­je sa­da u svi­je­tu raz­ne vr­ste fi­le­ra ko­ji ipak i da­lje ni­je­su do­volj­no is­tra­že­ni i sva­ka­ko ne spa­da­ju u zo­nu zlat­nog stan­dar­da. Po­sto­ji ta­ko­đe i uve­ća­nje sop­stve­nim ma­snim tki­vom, ali to je sa­mo te­o­ret­ski sa­vr­še­na me­to­da, dok je u prak­si ve­za­na za ve­li­ki broj ne­že­lje­njih re­zil­ta­ta.
U svi­je­tu je naj­če­šća du­al plejn teh­ni­ka ugrad­nje si­li­ko­na. Da li je i vi pri­mje­nju­je­te?
- Što se ti­če sa­me teh­ni­ke ugrad­nje im­pla­na­ta po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na od­no­sno pro­sto­ra u ko­ji se taj im­palnt sta­vlja. Po­sto­ji tkz. sub­glan­du­lar­na im­plan­ta­ci­ja si­li­kon­ske pro­te­ze što zna­či da se im­plant sta­vlja is­pod mli­ječ­ne žli­je­zde, a iz­nad mi­ši­ća. Po­sto­ji sub­mu­sku­lar­na im­plan­ta­ci­ja ka­da se im­plant sta­vlja is­pod ve­li­kog pek­to­ral­nog mi­ši­ća a di­je­lom i sa stra­ne se­ra­tus an­te­ri­o­ra. Po­sto­ji im­plan­ta­ci­ja di­je­lom is­pod mi­ši­ća, a di­je­lom is­pod žli­je­zde, a po­sto­ji im­plan­ta­ci­ja is­pod jed­ne fa­sci­je ko­ja pre­kri­va sa­mi ve­li­ki grud­ni mi­šić i to se zo­ve sub­fa­sci­jal­na im­plan­ta­ci­ja. Naj­če­šće se u svi­je­tu ko­ri­sti, a i ja je pri­mje­nju­jem teh­ni­ka tkz. du­al plej­na gdje se po­di­že ve­li­ki grud­ni mi­šić ili pek­to­ra­lis ma­jor mi­šić ta­ko da unu­tra­šnji dio im­plan­ta i gor­nji bu­de ispod mi­ši­ća, a spo­lja­šnji dio im­plan­ta ko­ji ide pre­ma pa­zdu­šnoj ja­mi bu­de is­pod mi­ši­ća ili is­pod te fa­sci­je. To je teh­ni­ka ko­ja se po­ka­za­la do­brom sa iz­van­red­nim re­zul­ta­ti­ma, gdje su ka­sni­ji re­zul­ta­ti zna­čaj­no bo­lji ne­go kad se sta­vlja im­plant is­pod žli­je­zde. Na­ra­vno i sta­vlja­nje is­pod žli­je­zde ima ne­ke svo­je in­di­ka­ci­je, kao u slu­ča­ju kad je doj­ka ma­lo opu­šte­na ili spu­šte­na jer sa­ma ugrad­nja im­pal­nta is­pod žli­je­zde bo­lje do­dat­no po­dig­ne doj­ku ne­go ugrad­nja im­plan­ta is­pod mi­ši­ća. Ma­kar u 95 od­sto si­tu­a­ci­ja ko­ri­sti­mo du­al plejn teh­ni­ku jer su i ka­sni­je kom­pli­ka­ci­je kao kap­su­lar­na kon­trek­tu­ra pu­no re­đe ne­go kod sub­gla­nu­lar­ne od­no­sno ugrad­nje im­plan­ta is­pod žli­je­zde.
Da li im­plan­ti ima­ju rok tra­ja­nja i mo­gu li u ne­kim slu­ča­je­vi­ma da puk­nu?
- Da­na­šnji pro­iz­vo­đa­či si­li­kon­skih im­pla­na­ta, ko­je mi u Cr­noj Go­ri i ko­ri­sti­mo, de­kla­ri­šu svo­je po­ri­zvo­de kao traj­ne, od­no­sno s neo­gra­ni­če­nim ro­kom tra­ja­nja. Me­đu­tim, ja sva­koj pa­ci­jent­ki­nji, po­seb­no mla­đim že­na­ma, sa­vje­tu­jem da po­sle 15 ili 20 go­di­na za­mi­je­ne svo­je im­plan­te iz dva raz­lo­ga. Za­mje­na tih im­pla­na­ta ve­o­ma je jed­no­stav­na hi­rur­ška pro­ce­du­ra jer je već na­pra­vljen džep gdje im­plant sto­ji sa ne­u­po­re­di­vo kra­ćim po­sto­pe­ra­tiv­nim to­kom, sa ne­u­po­re­di­vo ma­nje bo­lo­va. Dru­gi raz­log je taj što teh­no­lo­gi­ja pro­i­zvod­nje bi­lo če­ga, od auto­mo­bi­la do si­li­ko­na, na­pre­du­je sva­kim da­nom. Da­na­šnji im­plan­ti su ne­u­po­re­di­vo kva­li­tet­ni­ji ne­go oni proi­zve­de­ni pri­je 20 go­di­na. Ta­ko da je mo­ja pret­po­stav­ka da će i za 20 go­di­na bi­ti ne­ki sa­vr­še­ni­ji i bo­lji i ko zna ka­kvi, ko­je bi na­kon to­li­ko vre­me­na trebalo za­mi­je­ni­ti. Si­li­kon­ski im­plan­ti su ve­o­ma kva­li­tet­ni, ne mo­gu pu­ći ni na ka­kav pri­ti­sak ili fi­zič­ku tra­u­mu osim na­rav­no na oštri­cu. Te­o­rij­ski, oni mo­gu ima­ti ne­ki fa­brič­ki fe­ler ili gre­šku. Ipak u prak­si se fe­le­ri ve­o­ma ri­jet­ko ja­vlja­ju. Ako je on kva­li­te­tan on ne mo­že pu­ći ni pod pri­ti­skom ni u avi­o­nu. Po­zna­ta je aneg­do­ta iz Ame­ri­ke o lju­bo­mor­nom mu­žu ko­ji je pu­cao u svo­ju že­nu a ko­ju je upra­vo si­li­kon spa­sio jer je za­dr­žao me­tak u se­bi. I to je te­o­ret­ski mo­gu­će.
Iako po­sto­ji ve­li­ka že­lja kod pa­ci­jent­ki­nja, mo­gu li se im­plan­ti ugra­đi­va­ti svim da­ma­ma ili po­sto­je one ko­ji­ma ne mo­že? Je li pre­po­ruč­ljiv za spor­tist­ki­nje?
- Da bi se ne­ko pod­vr­gao ope­ra­ci­ji uve­ća­nja gru­di kao i mno­gim dru­gim estet­skim ko­re­ka­ci­ja­ma neo­p­hod­no je da bu­de do­brog op­šteg zdrav­stve­nog sta­nja. Što se ti­če im­pla­na­ta to je fak­tič­ki jed­na vr­sta stra­nog ti­je­la u or­ga­ni­zmu pa ope­ra­ci­ja ni­je po­želj­na kod pa­ci­jent­ki­nja ko­je bo­lu­ju od ne­kih si­stem­skih ili auto­i­mu­nih bo­le­sti. Od svih pa­ci­jent­ki­nja ko­je se pod­vr­ga­va­ju hi­ru­r­škoj ine­tr­ven­ci­ji tra­žim pre­o­pe­ra­tiv­nu pri­pre­mu ko­ja zah­ti­je­va la­bo­ra­to­rij­ske na­la­ze, sni­mak plu­ća, oba­ve­zan pre­gled in­ter­ni­ste. Što se ti­če spo­rtistki­nja i kod njih na­rav­no mo­že da se ura­di uve­ća­nje, s tim što se mo­ra vo­di­ti ra­ču­na što se sta­vlja is­pod mi­ši­ća. Po­ne­kad kod njih mo­gu na­sta­ti ma­li pro­blem u ba­vlje­nju spor­tom, ali ge­ne­ral­no se i nji­ma ra­di ta in­ter­ven­ci­ja....
Po­sto­ji li ide­al­na ve­li­či­na si­li­ko­na?
- Ne po­sto­ji. Ide­al­na ve­li­či­na se pri­la­go­đa­va sva­koj oso­bi po­je­di­nač­no, mo­ra bi­ti pri­la­go­đe­na sva­koj oso­bi u skla­du sa nje­nom kon­sti­tu­ci­jom, sa nje­nom vi­si­nom sa ši­ri­nom ra­me­na, sa ši­ri­nom grud­nog ko­ša, ve­li­či­nom pri­rod­nih gru­di... Po­sto­je pro­por­ci­je i mje­re ko­je se mo­ra­ju is­po­što­va­ti. Na pri­mjer, do­đu že­ne i dje­voj­ke ko­je apsolut­no ne­ma­ju gru­di, a do­đu i one ko­je ih ima­ju, ali že­le ve­će. Za im­plant od 400 ku­bi­ka mi­s­le da je to čet­vro­ka pa ho­će is­klju­či­vo nju. Me­đu­tim to ni­je če­tvor­ka ne­ko­me ko ne­ma gru­di će bi­ti mo­žda dvoj­ka, a ne­ko­me ko već ima gru­di će bi­ti če­tvor­ka ili mo­žda i pe­ti­ca.
Da li je za­hvat bo­lan i ko­li­ko tra­je opo­ro­vak?
- Kao što sam vam već re­kao u ogrom­nom pro­cen­tu ra­dim im­plan­te is­pod mi­ši­ća. To pod­ra­zu­mi­je­va da se im­plant ko­ji ni­je baš ma­li pod­vu­če u pro­stor između re­ba­ra i ve­li­kog grud­nog mi­ši­ća. Zna­te i sa­mi da i upa­la mi­ši­ća zna da bo­li ta­ko da i ova pro­ce­du­ra, uba­ci­va­nja ne­ke za­pre­mi­ne unu­tar tog pro­sto­ra ko­ji je čvr­sto pri­pi­jen uz re­bar­ni luk sva­ka­ko pro­u­zro­ku­je bol. Ti bo­lo­vi su in­di­vi­du­al­ni, i tra­ju par da­na. Ni­je­su ne­sno­sni i br­zo se za­bo­ra­vlja­ju usled za­do­volj­stva. Po­treb­no je da se že­na ču­va od ne­kih te­žih fi­zič­kih na­po­ra po­seb­no po­di­za­nja te­re­ta sle­de­ćih 15 da­na i još ne­kih eks­trem­nih na­po­ra još mje­sec da­na. Ta­ko ka­da sa­be­re­mo po­sle mje­sec i po ili dva mo­že za­bo­ra­vi­ti da ima im­plan­te. Ta­da ne po­sto­ji ni­jed­na ak­tiv­nost za ko­ju bi tre­ba­lo da pi­ta da li smi­je. Sve ži­vot­ne ak­tiv­no­sti od pu­to­va­nja, spor­ta, trud­no­će, ra­đa­nja, do­je­nja... ap­so­lut­no sve u ži­vo­tu oba­vlja kao da ni­je ope­ri­sa­na. Im­plant ne­će iza­zva­ti ni­šta lo­še, ali ne­će ni spri­je­či­ti even­tu­al­ni raz­voj ne­kih bo­le­sti. Ta­ko da oso­ba ka­sni­je mo­ra da vr­ši kon­tro­lu gru­di re­dov­no.
Mo­že li uve­ća­nje gru­di bi­ti po­tre­ba kod mla­dih dje­vo­ja­ka ili se ra­di is­klju­či­vo o hi­ru?
- Gru­di su od pam­ti­vi­je­ka bi­le sim­bol žen­stve­no­sti. Pi­ta­nje da li baš ogrom­ne ili ma­lo ma­nje, ali sva­ko da ih ima. U ogrom­nom proc­en­tu kod pa­ci­jent­ki­nja se ra­di o jed­noj za­i­sta re­al­noj po­tre­bi. Ve­o­ma če­sto do­đu dje­voj­ke ko­je fak­tič­ki ne­ma­ju gru­di i ta vr­sta ko­rek­ci­je za njih ni­je hir ne­go jed­na ve­li­ka po­tre­ba jer nji­hov ne­do­sta­tak pred­sta­vlja za njih iz­vor ogrom­nog ne­za­do­volj­stva, ogrom­nog kom­plek­sa, ne­za­do­volj­stva sa­mom so­bom, fru­stra­ci­ja­ma, one do­la­zak lje­ta do­ži­vlja­va­ju kroz tra­u­mu, od­la­zak na pla­žu, kon­takt sa mu­škar­cem. Ta­da je u pi­ta­nju po­tre­ba sva­ka­ko. Ri­jet­ki su slu­ča­je­vi ka­da one pa­ci­jent­ki­nje ko­je ima­ju gru­di nor­mal­ne ve­li­či­ne tra­že ve­će. Ta­da se uvi­jek mo­ja pi­ta. Ne is­pu­nja­vam že­lje sa ko­ji­ma se ne sla­žem. Kraj­nji re­zul­tat uve­ća­nja gru­di u ogrom­nom pro­cen­tu za­vi­si od pri­rod­nih gru­di. Sve gru­di su raz­li­či­te kao oči i ni­kad se ne mo­že po­sti­ći efe­kat istog. Po­du­dar­nost se ne mo­že po­sti­ći ope­ra­ci­jom. Ljud­sko ti­je­lo ni­je od ka­me­na ni­ti od dr­ve­ta pa da ra­di­te što ho­će­te i ka­ko ho­će­te.
Na­u­ka je po­tvr­di­la da su estet­ski za­hva­ti ve­li­ki ko­ra­ci ka sa­mo­po­u­zda­nju že­na. Ko­me je ono po­treb­ni­je mla­đim ili sta­ri­jim pri­pad­ni­ca­ma nje­žni­jeg po­la?
- I sta­ri­jim i mla­đim jed­na­ko. Kod mla­đih oso­ba su naj­ve­ći pro­blem ma­le gru­di, kod sta­ri­jih če­sto bu­de pro­blem i opu­šte­nih gru­di, što pod­ra­zu­mi­je­va po­di­za­nje , a če­sto isto­vre­me­no i ugrad­nju im­pla­na­ta. Kod sta­ri­jih se ra­de ne­ke dru­ge pro­ce­du­re, če­šći su tret­ma­ni bo­ra ne­go kod mla­đih, ali sve pro­ce­du­re se ra­de is­klju­či­vo u ci­lju uljep­ša­va­nja. Da­nas je u svi­je­tu trend pod­mla­đi­va­nje. Ne vo­lim iz­raz an­ti­ej­džing jer ja ne mo­gu ni­ko­ga pod­mla­di­ti. To je jed­no­stav­no je­dan po­gre­šan re­klam­ni slo­gan. Naš cilj je da ne­ko­ga uljep­ša­mo a ne pod­mla­di­mo. Ako bo­toks ra­di­mo i oso­ba­ma od 25 i oso­ba­ma od 60 to ra­di­mo u svr­si lje­po­te. Be­smi­sle­no je oso­bi od 25 go­di­na re­ći da je pod­mla­đu­jem. Uljep­ša­va­nje je je­di­ni is­pra­van ter­min, ko­ji će kao pra­te­ći efe­kat kod sta­ri­jih oso­ba po­sti­ći da iz­gle­da mla­đe.
Ko­je su sve mo­gu­će kom­pli­ka­ci­je?
- Sva­ka ope­ra­ci­ja ima svo­je kom­pli­ka­ci­je. Te kom­pli­ka­ci­je se mo­gu po­di­je­li­ti na dvi­je gru­pe. Op­šte kom­pli­ka­ci­je ili uop­šte­ne su kom­pli­ka­ci­je ko­je su ve­za­ne za sva­ku hi­rur­šku ine­tr­ven­ci­ju to su uglav­nom ne­ka kr­va­re­nja ili in­fek­ci­je. A po­sto­je i spe­ci­fič­ne kom­pli­ka­ci­je ko­je su spe­ci­fič­ne za od­re­đe­ne ope­ra­ci­je. Kad pri­ča­mo o uve­ća­nju gru­di naj­če­šća kom­pli­ka­ci­ja je sva­ka­ko kap­su­lar­na kon­trak­tu­ra tj. ste­za­nje za­štit­ne kap­su­le ko­ju or­ga­ni­zam pra­vi oko sa­mog im­plan­ta i ta kap­su­la se ne­ka­da mo­že steg­nu­ti i od im­plan­ta pra­vi jed­nu ne­pri­rod­nu čvr­stu ma­su. Ne­kad se ti­me po­sti­že efe­kat „na­sa­đe­nih gru­di”, ka­da do­bi­ju koc­ka­sti ob­lik. U spe­ci­fič­ne kom­pli­ka­ci­je spa­da­ju još i asi­me­tri­ja gru­di, po­mje­ra­nje im­plan­ta, gu­bi­tak sen­zi­bi­li­te­ta bra­da­vi­ca.... Sve ove kom­pli­ka­ci­je su po­pra­vlji­ve u ogrom­nom pro­cen­tu. Sve su to ri­jet­ke kom­pli­ka­ci­je... I upra­vo je ta kap­su­lar­na kon­trak­tu­ra re­đa kad se im­plant sta­vlja is­pod mi­ši­ća ne­go kad se sta­vlja is­pod žli­je­zde.
Da li se ne­ka­da de­si da su pa­ci­jent­ki­nje ne­za­do­volj­ne i šta on­da?
- De­si se da pa­ci­jent­ki­nja bu­de ne­za­do­volj­na bi­lo iz objek­tiv­nih raz­lo­ga bi­lo iz ne­re­al­nih oče­ki­va­nja. A de­si se da je i oprav­da­no ne­za­do­volj­na usled ne­kih kom­pli­ka­ci­ja. Ne­že­lje­ni re­zu­la­ti se ne de­ša­va­ju sa­mo onom hi­rur­gu ko­ji ne ope­ri­še. Kod ugrad­nje im­plan­ta ne­ko­li­ko pu­ta mi se de­si­lo da sam mi­je­njao ma­nji za ve­ći. De­ša­va­lo se ne­po­sred­no po­sle in­ter­ven­ci­je da ne­ka pa­ci­jent­ki­nja bu­du ne­za­do­volj­na ve­li­či­nom, uči­ne im se gru­di pre­ve­li­kim. To se obič­no de­ša­va­lo par dan na­kon ope­ra­ci­je usled oto­ka. Kad ka­žu me­ni je ovo pre­ve­li­ko tra­žim sa­mo par da­na str­plje­nja. Ni­jed­na od njih se ni­ka­da ni­je vra­ti­la da te im­plan­te za­mi­je­ni ma­njim.... Ni­ka­da mi se ni­je de­si­lo da mi­je­njam ve­će im­plan­te ma­njim.
Zbog sa­gla­sno­sti ro­di­te­lja ko­ja je naj­če­šće po­želj­na za­klju­či­li ste da su oče­vi naj­ve­ća po­dr­ška kće­r­ka­ma, mu­že­vi že­na­ma. A ko od­re­đu­je ve­li­či­nu si­li­ko­na?
- Če­sto bez ob­zi­ra što su dje­voj­ke za­kon­ski sprem­ne u ogrom­nom pro­cen­tu sa­me do­đu u prat­nji ro­di­te­lja. Pri­mi­je­tio sam da če­sto oče­vi po­sle pr­vo­bit­nog šo­ka i ne­gi­ra­nja ka­sni­je bu­du ona ti­ha po­dr­ška svo­jim kćer­ka­ma. Za raz­li­ku od maj­ki ko­je ima­ju hi­lja­du pi­ta­nja i pot­pi­ta­nja, čak i vi­še od sa­me pa­ci­jent­ki­nje. Po­sto­ji ogrom­na pred­ra­su­da da dje­voj­ke i že­ne ra­de uve­ća­nje gru­di to na na­go­vor svo­jih mu­ška­ra­ca. Me­đu­tim, pot­pu­no je su­prot­no. Ogro­man broj i mu­že­va i mo­ma­ka, bez ob­zi­ra na ve­li­či­nu i iz­gled gru­di svo­jih da­ma, pro­ti­vi se toj od­lu­ci. Že­na to pr­ven­stve­no ra­di zbog luč­nog za­do­volj­stva.D.T.


Hirurg koji garantuje je manipulator

Pri­je hi­rur­škog tret­ma­na da li je va­ša ulo­ga sa­vjet­ni­ka, edu­ka­to­ra ili „ba­ba­ro­ge“?
- Mo­ja ulo­ga kao lje­ka­ra je i sa­vjet­ni­ka i edu­ka­to­ra, a bo­ga­mi po­nekad i ba­ba­ro­ge. Zna­čaj­no mi je da pri­je sva­ke in­ter­ven­ci­je vi­dim is­pred se­be ra­zum­nu oso­bu, svje­snu svog estet­skog ne­do­stat­ka, ko­ja ima re­al­ni estet­ki pro­blem, ne umi­šlje­ni, ko­ja ima re­al­ne za­htje­ve i ko­ja ima re­al­na oče­ki­va­nja. De­si se u prak­si da mno­gi pa­ci­jen­ti pod uti­ca­jem in­ter­ne­ta mi­sle da je ko­rek­tiv­ni za­hvat mal­te­ne ko­zme­tič­ki tert­man, la­ga­na ine­tr­ven­ci­ja. Sva­ka ope­ra­ci­ja je ri­zič­na i sva­ka no­si sa so­bom ko­mli­ka­ci­je, ne­že­lje­ne re­zul­ta­te, ozbilj­ne kom­pli­ka­ci­je. On­da tra­že od me­ne ga­ran­ci­je. Hi­rurg ko­ji ga­ran­tu­je uspjeh bi­lo ko­je ope­ra­ci­je je ve­o­ma neo­zbi­ljan i neo­d­go­vo­ran. Ni­ko ne mo­že da ga­ran­tu­je uspjeh ope­ra­ci­je. Ja vam ga­ran­tu­jem da ću ura­di­ti ono što tre­ba, ka­ko tre­ba ko­ri­ste­ći naj­bo­lje svjet­ske pre­pa­ra­te, ra­de­ći naj­sa­vre­me­ni­jom hi­ru­škom teh­ni­kom, ali re­ak­ci­ja or­ga­ni­zma je ne­pred­vi­di­va. Ne­ko ko ga­ran­tu­je ma i naj­ma­nji rez na ko­ži bez kom­pli­ka­ci­ja je ma­ni­pu­la­tor.


Estra­da vul­ga­ri­zu­je estet­sku hi­rur­gi­ju

- Estra­da vul­ga­ri­zu­je estet­sku hi­rur­gi­ju. Cilj estet­ske hi­rur­gi­je i uve­ća­nja gru­di je­ste da vra­ti gru­di­ma že­lje­ni pri­ro­dan iz­gled. Po­gre­šnoj pred­sta­vi o estet­skoj hi­rur­gi­ji naj­vi­še do­pri­no­se estrad­ne zvi­je­zde ko­je su pri­sut­ne po no­vi­na­ma i u žu­toj štam­pi, a ko­je su sklo­ne pre­tje­ri­va­nju. Lju­di pot­pu­no po­gre­šno mi­sle da je etstska hi­rur­gi­ja to što vi­de na et­sra­di. Ogrom­ne gru­di ne mo­gu bi­ti li­je­pe, jer iz­gle­da­ju ne­pri­rod­no, a ka­sni­je mo­gu na­pra­vi­ti raz­ne zdrav­stve­ne pro­ble­me i de­for­mi­tet grud­nog ko­ša – ob­ja­snio je dr Bo­ro­vić.